Max. dužina: 1,3 m.

Max. težina: 15 kg.

Vreme mresta:

u proleće odmah posle otapanja leda

Navike, stanište, rasprostranjenost

U Evroaziji je najrasprostranjeniji "obični" smuđ, (Stizostedion lucioperca.) Verovatno je nastao u slivu nekadašnjeg pra Dunava, u vreme oticanja oslađenog kontinentalnog mora (Panonskog) ka današnjem Crnom moru. Odatle se proširio po celoj centralnoj, zapadnoj i istočnoj Evropi. Prešao je i u Aziju, preko Urala, a u Severnoj Evropi se proširio skoro do linije polarnog kruga u Skandinaviji. Sasvim je uobičajena riba u Baltičkom moru u njegovom velikom, severnom Botnijskom zalivu, gde je voda oslađena, kao i u oslađenim delovima Crnog i Kaspijskog mora. U našoj zemlji živi u vodama crnomorskog sliva. Mlade jedinke se hrane larvama insekata koje žive u vodi i larvama drugih vrsta riba, a odrasli drugim ribama. Na grabljivi način ishrane prelaze krajem prve godine života. Meso smuđa je ukusno. Cenjen je u sportskom ribolovu. Uzgaja se u toplovodnim ribnjacima, ali za sada u ograničenim količinama. U Evropi se godišnje ulovi više od 10 000 tona smuđa, što svedoči o privrednom značaju te vrste.

Opis i gradja:

Prema literaturnim podacima naraste do 1,3 m dužine i do 15 kg mase.Ima dva leđna peraja, koja se dodiruju, ili pak između njih postoji mali međuprostor. Krljušti su sitne. Na bokovima tela smuđ postoji 8 do 12 sivocrnih poprečnih pruga. Na leđnom i repnom peraju su tamne pege, ostala peraja su bez pega i imaju bledožutu boju. Nešto je manje rasprostranjen smuđ kamenjar (Stizostedion volgensi) koji isključivo naseljava pritoke Crnog i Kaspijskog mora: Dunav, Dnjepar, Dnjestar, Don,Volgu i Kuban, sa pritokama. Naraste do 50 cm i 1,4 kg. Mnogi naši ribolovci imaju problema oko razlikovanja "naše" dve vrste smuđa. Evo i nekoliko osnovnih karakteristika po kojima se smuđ i smuđ kamenjar razlikuju: Stizostedion lucioperca - smuđ: zadnji ugao vilica ne doseže nivo zadnje ivice oka. Obrazi (bočni delovi glave) nose krljušt na sebi. Pri vrhu vilica kod adulta nisu uočljivi jaki, očnjacima nalik zubi, dok su kod juvenila oni slabo izraženi. U bočnoj liniji se nalazi 70-83 krljušti. (Stizostedion volgensis) - smuđ kamenjar: zadnji ugao vilica doseže ili premašuje zadnji ugao oka. Bočni delovi glave nisu skroz, već samo mestimično obrasli krljuštima. Pri vrhu vilica nisu izraženi očnjacima nalik, snažni, zašiljeni zubi. U bočnoj liniji se nalazi 80-97 krljušti.

​

Naša iskustva:

Pozdrav, pisacu o svom iskustvu o pecanju smudja. Smudja pecam aktivno godinama, a sve je pocelo kad sam na savet kolege bacio jedan mamac, parce ribice, cisto da pokusam ne znajuci sta da ocekujem, posle par sati smudj je dosao, 2k i 400grama, to je bilo presudno da se aktivno bacim na pecanje smudja. Smudja pecam cekanjem, odnosno dubinkom ili plovkom, zavisno od situacije na vodi.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Mesta gde pecam su uglavnom stenovita i sa dosta podvodnog krsa, pa prema tome prilagodjavam sisteme, olovo na dnu obicno je tezine nekih 30-40 grama jer pecam na stajacoj vodi, na bocnoj strani predvez duzine od oko 40 do 60 cm udice smudjaroske Mustadove raznih velicina u zavisnosti od mamca, koristim te udice jer je moguce da se javi i som tu, a te udice su bas jake, obicno za podvez koristim najlon debljine 0.25 mm, sto se tice glavnog najlona on je 0.30. Drugi sistem na koji pecam je klizeci plovak nosivosti nekih 10 do 12 grama, taj sistem je nerucito dobar kad smudj pipavo uzima. Sto se tice mamca koristim filete, beovice, peseve, sitne bandarcice, bodorke, mnogo bolje prolaze mrtvi kederi nego zivi, jer je smudj stvinar i licno sam veci broj riba dobio na filet ili mrtvog kedera.