.png)
С О М
Сом (лат. Silurus glanis) једна је од највећих слатководних риба, а припада фамилији Сомови (Siluridae). Јединке ове врсте могу да нарасту до преко 5 m и достигну максималну масу од преко 300 kg. Сом се мрести од маја до јула.
Грађа
Сом се доста разликује од риба класичне форме, труп му је овалан, са великом и спљоштеном главом на којој је три пара бркова од којих је горњовилични пар дуг до врха грудних пераја, остали су доста мањи. Има ситне очи, велика уста, а доња вилица му је нешто дужа од горње, и обе су начичкане мноштвом ситних зуба. Тело му је без крљушт и веома слузава. Подрепно пераје дугачко, а репно је заобљено, леђно пераје је мало и без тврдих жилица. Леђа сома су модроцрна, бокови су тамносмеђи или тамнозеленкасти и мраморирани, а трбух сивкастобеличасте боје са црвенкастим преливима.
Станиште
Сом насељава готово све воде Европе. Воли мирне или споротекуће, муљевите воде и ту се и најрадије задржава. Сваштојед је, мада му главну храну чине рибе, жабе, ракови, сисари, а лови и птице, патке и гуске које се нађу на води или у води где живи. Углавном лови ноћу, али и дању ако има прилику. Забележено је да је у реци Одри уловљен сом дугачак 5 метара а тежак 400 килограма.
Сом у Србији обитава у Дунаву и готово свим његовим притокама, а има га и у затвореним типовима воде. Просечна величина сома у Србији је један метар и маса 10 килограма, а лове се и нешто већи примерци, тако да је 1958. године у Дунаву код Апатина уловљен сом тежак 208 килограма на стари аласки начин.НајвеЋи ика ухваћен сом био је тезак 485 кг и дуг преко 7 м .
Начин пецања сома и мамци
Сом се може ловити на много начина, и разним удичарским алатима. Спортски риболовци га могу ловити само са удицама. Међу удичарске алате спада и бућка. То је врло интересантан и атрактиван начин лова на сома. Најбоља сезона за лов сома је јули и август, а рибари кажу да почиње да једе кад цвета јоргован. Као мамац се може користити такорећи све, а лове га чак и на комад сапуна. Најчешћи је мамац црна глиста, пијавица, дурдубак, ровац, риба или парче, жаба, а рибари кажу да је од свега најбољи манић. Кажу: колико имаш манића, толико ћеш сомова уловити. Знамо да је манић риба која се може уловити само у зимским месецима, а сом се зими баш не лови, па га рибари чувају у баркама или на други начин док не почне сезона лова на сома. Када се лови бућком употребљава се углавном ровац мада може да се употреби и нешто друго.
Варалице које се најчешће користе
Сом се успешно може ловити и варалицом. Најбољи период за то су мај и јун. За лов сома варалицом мора се употребљавати јак прибор и добре варалице. Варалице за сома спадају у групу морских варалица. Дужина треба да им буде од 10 до 15 цм и треба да буду тешке од 20 до 90 г. Сем лети, када се сом приближава обали и лови на површини и када је могуће користити кашике, сом се лови на тонуће воблере.
Штапови за сома су дуги 3 до 3,5 м са машиницом са лонг каст шпулном која има шпулну капацитета 250 м промера 0,40 мм. Забацивање се може вршити из чамца и са обале. Уколико се врши из чамца, мора се пазити да се не узнемири риба неприродним звуцима, који потичу од удараца рибара и опреме о дно барке. Забацује се што даље и након пада варалице у воду, она се пушта да потоне до дна. Повлачење је лагано, тек том брзином да варалица завибрира. Уколико дође до трзаја, извлачење грдосије се обично састоји од две фазе. У првој је потребно, што пре сома одвојити од дна и довести на површину да “прогута” ваздух. Овакав сом, сада неће преплашити остале у јату. Након тога следује полако и постепено измарање рибе
Наша искуства
Сом, апсолутни краљ нађших вода, нема тог риболовца који не сања неког оријашког сома као део својих риболовачких трофеја.
Наше искуство у пецању сома желимо да поделимо са вама. Сома смо пецали на доста наших вода, од Мораве, Груже, Језера Бубањ па до Дунава и Сребрног Језера. Сом је екстремно јака риба, па самим тим и прибор мора да буде јак, користимо штапове тежине бацања 250 грама дужине 2,7, дводелци од пуног фубергласа, жилави, јаки, основни наилон 0.40+, вирбле велике носивости, удице кованице Трабукове које су се бас добро показале.
Системе које користимо су углавном системи за дубинско пецање.
Без неких великих компликовања, јер безброј пута нам се показало да више успеха има нешто једноставније од компликованијих и сложенијих система. Ударац сома је нешто посебно, тај адреналин и тај осећај не може се мерити са било чим, чак и сом од неких 400грама удара силовито, да не говоримо о већим примерцима. Саветујем колегама да добро.осигурају штапове кад пецају сома.
Што се тиче мамаца сом се може пецати буквално на безброј мамаца, од глисте, црва из пања, пијавица, жаба, риба, ровца, ма буквално свега, ми га пецамо на језерима на кадера, због присутности цверглана који не дозвољава да се користи било шта друго, а на рекама користимо пијавицу, кишну глисту, дебелу калифорнијску глисту, ровца, чак смо једног малог ухватили на жабу...
