.png)
SMUDJ
Max. dužina: 1,3 m.
Max. težina: 15 kg.
Vreme mresta:
u proleće odmah posle otapanja leda
Navike, stanište, rasprostranjenost
U Evroaziji je najrasprostranjeniji "obični" smuđ, (Stizostedion lucioperca.) Verovatno je nastao u slivu nekadašnjeg pra Dunava, u vreme oticanja oslađenog kontinentalnog mora (Panonskog) ka današnjem Crnom moru. Odatle se proširio po celoj centralnoj, zapadnoj i istočnoj Evropi. Prešao je i u Aziju, preko Urala, a u Severnoj Evropi se proširio skoro do linije polarnog kruga u Skandinaviji. Sasvim je uobičajena riba u Baltičkom moru u njegovom velikom, severnom Botnijskom zalivu, gde je voda oslađena, kao i u oslađenim delovima Crnog i Kaspijskog mora. U našoj zemlji živi u vodama crnomorskog sliva. Mlade jedinke se hrane larvama insekata koje žive u vodi i larvama drugih vrsta riba, a odrasli drugim ribama. Na grabljivi način ishrane prelaze krajem prve godine života. Meso smuđa je ukusno. Cenjen je u sportskom ribolovu. Uzgaja se u toplovodnim ribnjacima, ali za sada u ograničenim količinama. U Evropi se godišnje ulovi više od 10 000 tona smuđa, što svedoči o privrednom značaju te vrste.
Opis i gradja:
Prema literaturnim podacima naraste do 1,3 m dužine i do 15 kg mase.Ima dva leđna peraja, koja se dodiruju, ili pak između njih postoji mali međuprostor. Krljušti su sitne. Na bokovima tela smuđ postoji 8 do 12 sivocrnih poprečnih pruga. Na leđnom i repnom peraju su tamne pege, ostala peraja su bez pega i imaju bledožutu boju. Nešto je manje rasprostranjen smuđ kamenjar (Stizostedion volgensi) koji isključivo naseljava pritoke Crnog i Kaspijskog mora: Dunav, Dnjepar, Dnjestar, Don,Volgu i Kuban, sa pritokama. Naraste do 50 cm i 1,4 kg. Mnogi naši ribolovci imaju problema oko razlikovanja "naše" dve vrste smuđa. Evo i nekoliko osnovnih karakteristika po kojima se smuđ i smuđ kamenjar razlikuju: Stizostedion lucioperca - smuđ: zadnji ugao vilica ne doseže nivo zadnje ivice oka. Obrazi (bočni delovi glave) nose krljušt na sebi. Pri vrhu vilica kod adulta nisu uočljivi jaki, očnjacima nalik zubi, dok su kod juvenila oni slabo izraženi. U bočnoj liniji se nalazi 70-83 krljušti. (Stizostedion volgensis) - smuđ kamenjar: zadnji ugao vilica doseže ili premašuje zadnji ugao oka. Bočni delovi glave nisu skroz, već samo mestimično obrasli krljuštima. Pri vrhu vilica nisu izraženi očnjacima nalik, snažni, zašiljeni zubi. U bočnoj liniji se nalazi 80-97 krljušti.
Naša iskustva:
Pozdrav, pisacu o svom iskustvu o pecanju smudja. Smudja pecam aktivno godinama, a sve je pocelo kad sam na savet kolege bacio jedan mamac, parce ribice, cisto da pokusam ne znajuci sta da ocekujem, posle par sati smudj je dosao, 2k i 400grama, to je bilo presudno da se aktivno bacim na pecanje smudja. Smudja pecam cekanjem, odnosno dubinkom ili plovkom, zavisno od situacije na vodi.
Mesta gde pecam su uglavnom stenovita i sa dosta podvodnog krsa, pa prema tome prilagodjavam sisteme, olovo na dnu obicno je tezine nekih 30-40 grama jer pecam na stajacoj vodi, na bocnoj strani predvez duzine od oko 40 do 60 cm udice smudjaroske Mustadove raznih velicina u zavisnosti od mamca, koristim te udice jer je moguce da se javi i som tu, a te udice su bas jake, obicno za podvez koristim najlon debljine 0.25 mm, sto se tice glavnog najlona on je 0.30. Drugi sistem na koji pecam je klizeci plovak nosivosti nekih 10 do 12 grama, taj sistem je nerucito dobar kad smudj pipavo uzima. Sto se tice mamca koristim filete, beovice, peseve, sitne bandarcice, bodorke, mnogo bolje prolaze mrtvi kederi nego zivi, jer je smudj stvinar i licno sam veci broj riba dobio na filet ili mrtvog kedera.
BANDAR -GrGEc (Perch)
Večiti su problemi sa imenima riba. Ime mu je grgeč, a zovemo ga bandar, bulješ ili nekako slično. Retko je u jatima, guta sve što mrda, teško se čisti i malo je onih koji su ga se najeli. Raskošnih je boja, zdepast, žilav, sme li se reći da je lepotan? Prgave je naravi, od svih prisutnih riba prvi napada mamac, žestok je borac. Onaj ko ga ulovi večito žali što kod nas ne naraste veći.
MREST I RAST
Grgeč planiranje porodice odrađuje po hladnom - smestio je mrest posle štukinog, a pre smuđevog. Preciznije: traži mesto za mrest kada temperatura vode dostigne 10-12 stepeni. Pošto se plićaci brže zagrevaju masovno napušta dublja, hladnija mesta i pronalazi osunčane vodene površine. U traženju odgovarajućeg mesta za mrest zanemaruje svaku opreznost, lako je uočljiv i sreća je njegova da je kod nas tako mali. Poodrasla ženka polaže 100 000 - 200 000 hiljada jaja koja ostaju vezana u nizu, mužjak ih oplođava, a nakon toga čuva. Jedina je naša riba kojoj autori pripisuju i sklonost ka čuvanju, ne samo ikre, već i mlađi koja dugo ostaje u jatu. U početku mali grgeči rastu brzo, krajem prvog leta dugi su 7-8 centimetara, ništa manji od svojih vršnjaka drugih vrsta, a nakon toga kao da zaboravljaju kako se raste. Narednih sezona svojoj dužini dodaju samo po koji centimetar godišnje - trogodišnji, polno već sazreli mužjaci dugački su svega 10-15 centimetara.
Ženke rastu mnogo brže i veće, polnu zrelost dostižu u četvrtoj ili petoj godini, ali bogatstvo boja mužjaka skoro nikada.
VARALICOM NA GRGECA!
Kako i čime?
Za grgeča obično kažu da nije važno na šta ga loviš, nego možeš li ga pronaći. Kad ga nađete, grgeč će udariti na skoro sve što mu se ponudi. Važno je da varalica ne ide prebrzo. Za voblere je kažu najbolje da se izazovno "gegaju", za leptire je važno da su sjajnih krilca, po mogućnosti s crvenim točkicama, a silikonci trebaju biti žuckaste ili sivobele boje. Kod ribolova grgeča varalicama u jesen treba krenuti od dubljeg sloja vode. Obično se napravi tri ili četiri prolaza u tom jednom sloju, pa onda pomiče varalicu u viši sloj. Ponekad se isplati ponovo spustiti varalicu u dublji sloj, jer grgeč jednostavno čeka da mu se varalica stavi "pod nos".
Naravno, uvek u grgečolovu varalica se mora vući sporo, sporo.
Za varaličarenje silikoncima dobrim su se pokazali twisteri i shadovi obojeni žućkasto, iako neki varaličari drže crvene silikonce vrlo dobrim za grgeča. Kod leptira najbolji su oni žutih i bakrenastih krilaca, u veličinama 2 i 3, a kod ribolova leptirima dobro je imati "vunenu suknjicu" crvene boje na trokrakoj udici.
NASA ISKUSTVA
Sa naše tačke gledišta ribolov bandara nije toliko bio ciljan, u odredjenim situacijama jeste, ali retko. Na primer, u ĆIĆEVCU jeste jer ga tamo ima u izobilju. Lovili smo ga na klasičan način, na veliki plovak (balerinu) i na nju montirali kedera (sunčicu, bodorku).
Dok smo na Bubanjskom jezeru u Kragujevcu uhvatili jednog od 900 grama na kedera sunčice, takodje na "balerinu". Toliko je jako udario da je štap krenuo ka vodi.
